Evropski stršljen (Vespa crabro)

graskov zizak

Stršljeni su najveći predstavnici porodice osa koji žive u regionu Srednje Evrope. Matica je dugačka do 35 mm, radilice 18-25 mm, a trutovi 21-28 mm.
Životni ciklus stršljensko društva počinje u proleće. Mlada matica koja je jedina preživela zimu iz prošlogodišnjeg društva gradi novo gnezdo, obično na skrivenim mestima, tavanima, rupama,
šupljim stablima, šupama. Matica u početku gradi gnezdo sama i podiže sama prvu generaciju radilica. Nakon toga izlegle radilice preuzmaju svu brigu o izgradnji gnezda i podizanju sledećih generacija.
U jesen se iz larvi razvijaju trutovi i matice koji se pare. Oplođene matice jedine prezimljavaju zimu dok ostali članovi društva uginjavaju. S proleća se razvojni ciklus ponavlja. Odrasli stršljenovi se hrane sokovima drveća. steniceLarve se hrane proteinskom hranom, tj ulovljenim insektima. Pored ostalih insekata, na meniju stršljenova se mogu naći i pčele, pa tako mogu pričiniti velike štete pčelarima.
Stršeljen može napasti čoveka prevashodno ako je ugroženo društvo, tj leglo. Otrov stršljena je po sastavu manje toksičan od otrova osa, ali je žaoka stršljena deblja i duža. Tako probija u dublje slojeve kože i izaziva veći osećaj bola. Stršljeni su po pravilu manje agresivni od manjih pripadnika familije osa.  Ubodi stršljena mogu svakako biti opasni ljude kod kojih postoji alergičnost na toksin koji stršljeni proizvode.
U nekim zemljama su stršljenovi zaštićeni jer su skoro potpuno nestali, a predstavljaju važan faktor u održavanju ravnoteže u prirodi.
Glavni problem predstavlja činjenica da ženke stršljena često odaberu za izgradnju gnezda ljudse građevine i neposrednu okolinu gde obitavaju ljudi. Takođe, mora se reagovati ukoliko ugrožavaju pčelinja društva, jer tako mogu naneti veće ekonomske štete.